Život u Plaškom

Život u Plaškom je relativno težak, Jedan od najvećih problema je posao, ustvari može se naći neki sezonski posao koji možda nije adekvatno plaćen i koji traje kratko, a dodatni problem predstavlja udaljenost odnosno putovanje ili stanovanje u mjestu gdje se radi. Pored svih tih poslova nezaposlenost je velika. Dosta ljudi ide raditi u Italiju, Austriju, ali problem je jezik, radna dozvola, papiri.

Što se tiče poznavanja ljudi, većina se poznaje, netko od ranije, netko iz novijih vremena, a mlađe generacije se ponovo sastaju, upoznavaju, uklapaju sa ljudima koji su se tu našli sticajem okolnosti. Svi oni ili su išli ili i dalje idu ujutro  "školom" u školu, a uvečer su u jednom od  kafića.

I dalje ljudi pomažu jedni drugima, sklapaju se nova poznanstva, svađaju se, zaljubljuju.

Najbolji provod je preko ljeta, tada su "svi" tu, sa svih strana dolaze kod baka, deka i ostale rodbine.Tada srećeš neke stare prijatelje sa kojima nisi imao nikakav kontakt godinama.
U jesen opet počinje škola, sve se svodi na par kafića, tri poker aparata, jedan sto za bilijar, jedan za stoni tenis i jedan fliper...Kino ili diskoteka je daleka budućnost!

Ali i pored svega  naš Plaški ima nešto posebno, neopisivo, neobjašnjivo, nešto što svi mi nosimo u srcu.
(prilog s foruma NN)

Subotom uvečer	Bećarina
"Školom" u školu – veliki đaci	Đaci prvaci